CAKAVIANA: ROMEO I ĐULIJA

Labin je jime nekoliko koloneli va Jugoslavenske narodne armije. Jedon od njih, kolonel Joče, kasno se uženi, bi je već va pižjone kada je dobi hćer-Đulijo!

Đulija je napunila osomnajs kada se vonjo namoro deset let stareji muzikant Romeo. Jene veceri Romeo je sa svojo armoniko priša va stori grod, pod Đulijin barkon, zasopa i zakanto:

Usred tišine grada i usnule ljepote Tiha se čuje gitara, "la musica di notte"

Romeo ni zno da je žbaljo barkon. Namesto Đulijo zbudi je njeno mater i oca. Kolonel je ze puško (M59/66A1), otpra barkon, pogleda Romea, ka se je malo i strenu, a da se škapolo kambjo je i konto.

Hej, Slaveni, još ste živi, riječ naših djedova, dok za narod srce bije njihovih sinova…

Kolonel Joče se farmo, ze pozo fermo, saluto i skupa s budućen zeten zakanto.