CAKAVIANA: ŠANTO

Sutra, dok se je bri, domisli se Šanta. Jime je barberijo preko školi. Saki put kad bi spreda njegovega imperja paso, vopi bi mu:

Barbaro! Barbaro!

Šanto je žive sa ženo Bianco. Gonalo se da je jodna ca ne moro jimet deca. Šinjora Bianca više je bušala molo tartarugo Pepo i papagala Gala nego svojega muža.

Gvira je finila, mir je priša, i Šanto je uša. Prvo njega portila je Bianca, i Pepo i Galo, i njene balkonske rožice i stori piano.

Gonalo se da je hodeć šo do Prtloga, a sa storo sandolino voga preko mora, priša valje do Trsta.

Sutra, dok se je bri, domisli se Šanta, i materi, zadnje dve besedi, forši minuto prvo nego je zdahnula :

Šanto.....Otac.